Učitelja zena Hakuina su komšije hvalile kao čovjeka koji živi čednim životom.
Blizu njega je živjela jedna lijepa japanska djevojka čiji su roditelji držali prodavnicu hrane. Iznenada, bez ikakvog upozorenja, njeni roditelji otkriše da je djevojka u drugom stanju.
Ovo razljuti roditelje. Djevojka ne htjede priznati ko je otac, ali poslije mnogo svađe djevojka imenova Hakuina. U velikoj ljutnji roditelji odoše do učitelja. "Tako dakle?", bijaše sve što on reče.
Kada se dijete rodilo, donijeli su ga Hakuinu. Do tada je on već izgubio svoj ugled, što ga nije mnogo brinulo, ali je veoma dobro vodio računa o djetetu. Nabavljao je mlijeko od svojih susjeda i sve drugo što je djetetu trebalo.
Poslije godinu dana djevojka-majka nije mogla više izdržati. Rekla je roditeljima istinu - da je pravi otac djeteta jedan mladić koji je radio na ribljoj tržnici. Majka i otac djevojke su odmah otišli do Hakuina da ga mole za oproštaj, da se iskreno izvinu, a i da uzmu dijete nazad. Hakuin je bio predusretljiv. Davajući im dijete, sve što je rekao bilo je: "Tako dakle?"
Pouka koja se namece, je da osecati mir cak i kada je citava okolina okrenuta protiv nas jeste sam vrh duhovne mudrosti.
Ili kako jedan moj profesor rece "Mnogi kukaju kako ih niko ne voli. Ako je meni lepo bas me briga sto me niko ne voli!" :D
Indijanski ratnik je imao dobrog konja i svi su rekli da je to sreća. Ratnik reče možda. Onda je jednog dana konj pobjegao i svi su rekli da je to nesreća. Ratnik reče možda. Onda se konj vratio sa hordom divljih konja i svi su rekli da je to sreća. Ratnik reče možda. Jednog dana konja je jahao ratnikov sin i pao sa konja i slomio nogu. Svi su rekli da je to nesreća. Ratnik reče možda. Zatim je izbio rat među plemenima i mnogi mladići su otišli u rat i poginuli, ratnikov sin nije mogao ići jer je imao slomljenu nogu. Svi su rekli da je to sreća. Ratnik reče možda.......
Radost je stanje u kojem sve možemo iskusiti bez procena ili zabrinutosti.
Svaki trenutak je takav kakav je i neponovljiv je! Ovaj današnji dan se neće nikada ponovo vratiti, a svaki minut u njemu vredi više nego bilo kakav dragulj.
Tako da, i kada je loše vreme napolju, zašto ne bismo igrali po kiši!?(:
Blizu njega je živjela jedna lijepa japanska djevojka čiji su roditelji držali prodavnicu hrane. Iznenada, bez ikakvog upozorenja, njeni roditelji otkriše da je djevojka u drugom stanju.
Ovo razljuti roditelje. Djevojka ne htjede priznati ko je otac, ali poslije mnogo svađe djevojka imenova Hakuina. U velikoj ljutnji roditelji odoše do učitelja. "Tako dakle?", bijaše sve što on reče.
Kada se dijete rodilo, donijeli su ga Hakuinu. Do tada je on već izgubio svoj ugled, što ga nije mnogo brinulo, ali je veoma dobro vodio računa o djetetu. Nabavljao je mlijeko od svojih susjeda i sve drugo što je djetetu trebalo.
Poslije godinu dana djevojka-majka nije mogla više izdržati. Rekla je roditeljima istinu - da je pravi otac djeteta jedan mladić koji je radio na ribljoj tržnici. Majka i otac djevojke su odmah otišli do Hakuina da ga mole za oproštaj, da se iskreno izvinu, a i da uzmu dijete nazad. Hakuin je bio predusretljiv. Davajući im dijete, sve što je rekao bilo je: "Tako dakle?"
Pouka koja se namece, je da osecati mir cak i kada je citava okolina okrenuta protiv nas jeste sam vrh duhovne mudrosti.
Ili kako jedan moj profesor rece "Mnogi kukaju kako ih niko ne voli. Ako je meni lepo bas me briga sto me niko ne voli!" :D
Indijanski ratnik je imao dobrog konja i svi su rekli da je to sreća. Ratnik reče možda. Onda je jednog dana konj pobjegao i svi su rekli da je to nesreća. Ratnik reče možda. Onda se konj vratio sa hordom divljih konja i svi su rekli da je to sreća. Ratnik reče možda. Jednog dana konja je jahao ratnikov sin i pao sa konja i slomio nogu. Svi su rekli da je to nesreća. Ratnik reče možda. Zatim je izbio rat među plemenima i mnogi mladići su otišli u rat i poginuli, ratnikov sin nije mogao ići jer je imao slomljenu nogu. Svi su rekli da je to sreća. Ratnik reče možda.......
Radost je stanje u kojem sve možemo iskusiti bez procena ili zabrinutosti.
Svaki trenutak je takav kakav je i neponovljiv je! Ovaj današnji dan se neće nikada ponovo vratiti, a svaki minut u njemu vredi više nego bilo kakav dragulj.
Tako da, i kada je loše vreme napolju, zašto ne bismo igrali po kiši!?(:
Нема коментара:
Постави коментар