PATAK S LJUDSKIM MOZGOM
U knjizi Moć sadašnjeg trenutka pomenuo sam ono što
sam uočio - kada dva patka ulete u borbu, koja nikad ne potraje
dugo, razdvojiće se i odlepršati u suprotnim smerovima. Potom
će obojica ponosito zaklepetati krilima nekoliko puta,
oslobađajući se viška energije koja se nakupila tokom borbe.
Nakon toga odlepršaće u miru, kao da se ništa nije desilo.
Kad bi patak imao ljudski mozak, nastavio bi s borbom
tako što bi razmišljao i izmišljao priče. Ovako bi verovatno glasila
patkova priča: „Ne mogu da poverujem u ovo šta je upravo
uradio. Prišao mi je na samo nekoliko centimetara. On misli da
poseduje ovo jezero. Uopšte nema obzira prema mom ličnom
prostoru. Nikad mu više neću verovati. Sledeći put će uraditi
nešto drugo samo da bi me iznervirao. Siguran sam da već sada
kuje plan protiv mene. Ali neću mu to dozvoliti. Naučiću ga
pameti za sva vremena." I tako u nedogled um smišlja svoje
priče i priča ih danima, mesecima i godinama. Kada je reč o telu,
borba se i dalje nastavlja, i energija koju stvara kao reakciju na
sve te misli jeste emocija koja nanovo generiše nove misli. To
postaje emocionalno razmišljanje ega. Sada vidite kako bi život
patka postao problematičan ukoliko bi imao ljudski mozak.
Mnogi ljudi, ipak, žive na taj način. Nijedna situacija ili događaj
se ne završe. Mozak i tvorevina mozga zvana „ja i moja priča"
produžuju njihovo trajanje.
Mi smo vrsta koja se izgubila. Sve što je prirodno - svaki
cvet ili drvo, svaka životinja može nečemu da nas nauči samo
kad bismo zastali, pogledali i poslušali. Naša pačja lekcija glasi:
„Zaklepetajte krilima - što znači 'manite se priče' i vratite se na
jedino mesto moći: sadašnji trenutak."
Ekart Tol - Nova Zemlja - 5. poglavlje
Pklatovi I
NE MARITI ZA ONO ŠTO SE DEŠAVA
Krišnamurti, veliki indijski filozof i duhovni učitelj, više od
pedeset godina je putovao i držao besede širom sveta,
pokušavajući da rečima, koje predstavljaju sadržaj, iskaže ono
što je iznad reči, iznad sadržaja. Tokom jednog od svojih govora
iznenadio je publiku rečima: „Da li želite da vam otkrijem svoju
tajnu?" Svi su pažljivo slušali. Većina ljudi iz publike je dolazila
da ga sluša već dvadeset ili trideset godina i nije uspevala da
uhvati srž njegovih učenja. Konačno, nakon svih tih godina,
učitelj će im dati ključ za razumevanje. „Ovo je moja tajna", rekao
je. „Ne marim za ono što se dešava."
Nije dalje objašnjavao, te pretpostavljam da je većina
publike bila zbunjenija nego pre. Implikacije ove proste izjave
su, međutim, veoma duboke.
Šta se podrazumeva pod tim da ne marim za ono što se
dešava? Podrazumeva se da, unutar sebe, ja prihvatam sve što se
dešava. „Što se dešava", naravno, ukazuje na kakvoću ovog
trenutka, koji je već ono što jeste. Ukazuje na sadržaj, na oblik
koji ovaj trenutak, jedini koji i postoji, poprima. Prihvatati šta
jeste znači biti u vezi s unutrašnjim neopiranjem prema onome
što se dešava. Znači ne pripisivati mentalne oznake dobrog ili
lošeg, nego pustiti da bude ono što jeste. Da li to znači da više ne
možete da preduzimate određene korake kako biste uneli
promene u svoj život? Naprotiv. Kada je osnova za vaše korake
unutrašnji sklad sa sadašnjim trenutkom, vaši koraci postaju
snažniji uz pomoć inteligencije samog Života.
Ekart Tol - Nova Zemlja - 7. poglavlje
Pklatovi II
U knjizi Moć sadašnjeg trenutka pomenuo sam ono što
sam uočio - kada dva patka ulete u borbu, koja nikad ne potraje
dugo, razdvojiće se i odlepršati u suprotnim smerovima. Potom
će obojica ponosito zaklepetati krilima nekoliko puta,
oslobađajući se viška energije koja se nakupila tokom borbe.
Nakon toga odlepršaće u miru, kao da se ništa nije desilo.
Kad bi patak imao ljudski mozak, nastavio bi s borbom
tako što bi razmišljao i izmišljao priče. Ovako bi verovatno glasila
patkova priča: „Ne mogu da poverujem u ovo šta je upravo
uradio. Prišao mi je na samo nekoliko centimetara. On misli da
poseduje ovo jezero. Uopšte nema obzira prema mom ličnom
prostoru. Nikad mu više neću verovati. Sledeći put će uraditi
nešto drugo samo da bi me iznervirao. Siguran sam da već sada
kuje plan protiv mene. Ali neću mu to dozvoliti. Naučiću ga
pameti za sva vremena." I tako u nedogled um smišlja svoje
priče i priča ih danima, mesecima i godinama. Kada je reč o telu,
borba se i dalje nastavlja, i energija koju stvara kao reakciju na
sve te misli jeste emocija koja nanovo generiše nove misli. To
postaje emocionalno razmišljanje ega. Sada vidite kako bi život
patka postao problematičan ukoliko bi imao ljudski mozak.
Mnogi ljudi, ipak, žive na taj način. Nijedna situacija ili događaj
se ne završe. Mozak i tvorevina mozga zvana „ja i moja priča"
produžuju njihovo trajanje.
Mi smo vrsta koja se izgubila. Sve što je prirodno - svaki
cvet ili drvo, svaka životinja može nečemu da nas nauči samo
kad bismo zastali, pogledali i poslušali. Naša pačja lekcija glasi:
„Zaklepetajte krilima - što znači 'manite se priče' i vratite se na
jedino mesto moći: sadašnji trenutak."
Ekart Tol - Nova Zemlja - 5. poglavlje
Pklatovi I
NE MARITI ZA ONO ŠTO SE DEŠAVA
Krišnamurti, veliki indijski filozof i duhovni učitelj, više od
pedeset godina je putovao i držao besede širom sveta,
pokušavajući da rečima, koje predstavljaju sadržaj, iskaže ono
što je iznad reči, iznad sadržaja. Tokom jednog od svojih govora
iznenadio je publiku rečima: „Da li želite da vam otkrijem svoju
tajnu?" Svi su pažljivo slušali. Većina ljudi iz publike je dolazila
da ga sluša već dvadeset ili trideset godina i nije uspevala da
uhvati srž njegovih učenja. Konačno, nakon svih tih godina,
učitelj će im dati ključ za razumevanje. „Ovo je moja tajna", rekao
je. „Ne marim za ono što se dešava."
Nije dalje objašnjavao, te pretpostavljam da je većina
publike bila zbunjenija nego pre. Implikacije ove proste izjave
su, međutim, veoma duboke.
Šta se podrazumeva pod tim da ne marim za ono što se
dešava? Podrazumeva se da, unutar sebe, ja prihvatam sve što se
dešava. „Što se dešava", naravno, ukazuje na kakvoću ovog
trenutka, koji je već ono što jeste. Ukazuje na sadržaj, na oblik
koji ovaj trenutak, jedini koji i postoji, poprima. Prihvatati šta
jeste znači biti u vezi s unutrašnjim neopiranjem prema onome
što se dešava. Znači ne pripisivati mentalne oznake dobrog ili
lošeg, nego pustiti da bude ono što jeste. Da li to znači da više ne
možete da preduzimate određene korake kako biste uneli
promene u svoj život? Naprotiv. Kada je osnova za vaše korake
unutrašnji sklad sa sadašnjim trenutkom, vaši koraci postaju
snažniji uz pomoć inteligencije samog Života.
Ekart Tol - Nova Zemlja - 7. poglavlje
Pklatovi II
Нема коментара:
Постави коментар