"Sadasnji trenutak
Naizgled, deluje beznacajno, svakodnevno. U odnosu na prosle trenutke, ciji su losi aspekti pali u zaborav i spram kreiranja buduceg savrsenog trenutka za koji cekamo prave uslove, a koji se bas zbog toga nikad nece dogoditi, on deluje neugledno, sivo. Ipak, on je sve sto imamo u nasim rukama,i gde mozemo pravim momentalnim izborom razreseiti nagomilane samskare iz proslosti i svojom voljom uticati na buduce dogadjaje.Mi smo ti, koji nemamo vremena se baviti sobom bas sada i bas ovde . Zaokupljeni, navirucim secanjima, pod velom nostalgije za prosloscu i izgubljeni u velelepnim, beskrajnim planovima za buducnost, mi gubimo kartu za vecnost. Ta jednostavnost toga sto jeste, ovoga trena koji deluje tako prosto da ne zasluzuje nasu paznju, bas to jeste ono, gde mi jesmo, ako smo svesni i gde mi nikada necemo "stici", ako budemo ocekivali vatromet desavanja. Tada ce sve prolaziti pored nas bez mogucnosti naseg uticaja na prolaznost, jer ziveci u ubedjenju da je sve lepo jednom bilo i da ce se sve prave stvari tek desiti mi gubimo vezu sa tokom, sa nasom pravom prirodom. Izgubljeni u utiscima, predrasudama, strpljivo planiramo dogadjaje koji se nikada nece dogoditi, na osnovu prozivljenog iskustva i koji nikada nisu dva puta isti, za to vreme propustajuci ovaj tren koji tece, a kog mi naravno nismo svesni, jer je nas um zaokupljen omiljenim igrackama, koje uporno vracamo sa tavana i donosimo iz podruma, nesposobni da ih jednom za svagda odlozimo u recycle bin. Znaci, tu smo, kakav je, bas obican, jednostavan, slican nekom pre, a opet razlicit kao reka sto tece, nikada dva puta ista, a uvek prava, izvorna, samo je treba posmatrati . Ne vezujuci se ni uz prijatan sum talasa, pokrenutih divljim vetrom, ni uz miris koji u smiraj dana najavljuje promenu, kisne dane, koji nas cine tuznim, ni uz mirnu vodu kada smo skroz svoji u svojoj jedinstvenosti, jer ne zaboravate i to ce proci mi smo tu samo da svedocimo, prihvatimo,budemo zahvalni u najruznijim trenutcima oprostimo i pustimo da slobodno tece, jer koji posmatrac je zaustavio reku sto tece posmatrajuci sa obale, niti jedan...Svratio je u prolazu, zastao privucen, magijom vecnosti , bio zauvek, mislio da nikada nece ni otici , a zatim nastavio svojim putem, dok je reka nastavila svojim tokom..."
Prolazio jedan čovjek drumom i naišao na ružu pokraj puta, te je pogledao i tužno prokomentarisao "kako to da je nešto ovako lepo obraslo tako ružnim trnjem", te nastavi svojim putem.
Nešto kasnije tog dana naidje drugi čovjek na istu ružu, radosno je pogleda i prokomentarisa "kako je moguće da je iz ovakvog trnja tako prelep cvet izrastao", te nastavi svojim putem.
Sve jeste, takvo, kakvo jeste, dogadja se i mi to ne možemo promjenti, ali možemo promjeniti svoj ugao posmatranja.
Naizgled, deluje beznacajno, svakodnevno. U odnosu na prosle trenutke, ciji su losi aspekti pali u zaborav i spram kreiranja buduceg savrsenog trenutka za koji cekamo prave uslove, a koji se bas zbog toga nikad nece dogoditi, on deluje neugledno, sivo. Ipak, on je sve sto imamo u nasim rukama,i gde mozemo pravim momentalnim izborom razreseiti nagomilane samskare iz proslosti i svojom voljom uticati na buduce dogadjaje.Mi smo ti, koji nemamo vremena se baviti sobom bas sada i bas ovde . Zaokupljeni, navirucim secanjima, pod velom nostalgije za prosloscu i izgubljeni u velelepnim, beskrajnim planovima za buducnost, mi gubimo kartu za vecnost. Ta jednostavnost toga sto jeste, ovoga trena koji deluje tako prosto da ne zasluzuje nasu paznju, bas to jeste ono, gde mi jesmo, ako smo svesni i gde mi nikada necemo "stici", ako budemo ocekivali vatromet desavanja. Tada ce sve prolaziti pored nas bez mogucnosti naseg uticaja na prolaznost, jer ziveci u ubedjenju da je sve lepo jednom bilo i da ce se sve prave stvari tek desiti mi gubimo vezu sa tokom, sa nasom pravom prirodom. Izgubljeni u utiscima, predrasudama, strpljivo planiramo dogadjaje koji se nikada nece dogoditi, na osnovu prozivljenog iskustva i koji nikada nisu dva puta isti, za to vreme propustajuci ovaj tren koji tece, a kog mi naravno nismo svesni, jer je nas um zaokupljen omiljenim igrackama, koje uporno vracamo sa tavana i donosimo iz podruma, nesposobni da ih jednom za svagda odlozimo u recycle bin. Znaci, tu smo, kakav je, bas obican, jednostavan, slican nekom pre, a opet razlicit kao reka sto tece, nikada dva puta ista, a uvek prava, izvorna, samo je treba posmatrati . Ne vezujuci se ni uz prijatan sum talasa, pokrenutih divljim vetrom, ni uz miris koji u smiraj dana najavljuje promenu, kisne dane, koji nas cine tuznim, ni uz mirnu vodu kada smo skroz svoji u svojoj jedinstvenosti, jer ne zaboravate i to ce proci mi smo tu samo da svedocimo, prihvatimo,budemo zahvalni u najruznijim trenutcima oprostimo i pustimo da slobodno tece, jer koji posmatrac je zaustavio reku sto tece posmatrajuci sa obale, niti jedan...Svratio je u prolazu, zastao privucen, magijom vecnosti , bio zauvek, mislio da nikada nece ni otici , a zatim nastavio svojim putem, dok je reka nastavila svojim tokom..."
Prolazio jedan čovjek drumom i naišao na ružu pokraj puta, te je pogledao i tužno prokomentarisao "kako to da je nešto ovako lepo obraslo tako ružnim trnjem", te nastavi svojim putem.
Nešto kasnije tog dana naidje drugi čovjek na istu ružu, radosno je pogleda i prokomentarisa "kako je moguće da je iz ovakvog trnja tako prelep cvet izrastao", te nastavi svojim putem.
Sve jeste, takvo, kakvo jeste, dogadja se i mi to ne možemo promjenti, ali možemo promjeniti svoj ugao posmatranja.
Нема коментара:
Постави коментар